Најоштрије осуђујемо говор мржње који je усмерен према учесницима грађанских протеста, а који је освануо
претходних дана на друштвеним мрежама у Јагодини. Учесници протеста су названи
имагинарцима који пружају подршку криминалцу са циљем избегавања кривичне
одговорности. Поред тога, организатор протеста је назван жутом секташком
организацијом. У реакцијама до изражаја је дошао цинизам, иронија и сарказам са
дозама исмејавaња које се односио на поједине учеснике протеста који су
именовани. У наредном саопштењу, још јасније се таргетирају
учесници протеста. Све ово је довело до велике узнемирености грађана Јагодине.
Зато позивамо надлежне органе да реагују на аутора саопштења због узнемиравања
јавности и изазивања панике.
Подсећамо да су грађански протести изазвани двема
великим трагедијама у нашем дрштву. Прва велика трагедија догодила се у
Основној школи “Владислав Рибникар“ у Београду где је убијено деветоро ученика
и радник обезбеђења. Друга велика трагедија догодила се у селима Дубона и Мало
Орашје у околини Младеновца где је убијено деветоро младих људи. Оправдани
револт грађана настао је када су представници власти изјавили да у овим
случајевима систем није заказао.
Можемо закључити да је аутор саопштења својим
реакцијама на грађанске протесте покушао да замени тезе изношењем неистина,
бесмислица и неумесних коментара са великом дозом мржње. Термини који су
употребљени у реакцијама на грађанске протесте су крајње примитивни, прости,
погрдни. Заправо реакције на трећи и четврти протест “Јагодина против насиља“
видимо као ширење мржње и насиља, неморала, агресије, простаклука и примитивизама.
Осим тога, износи се и претпоставка да је један учесник припадник LGBTQ+ популације.
Аутор саопштења за ту претпоставку користи реч "бузорант". Важно је имати
у виду да су и у владајућим странкама града Јагодине присутни припадници LGBTQ+
заједнице, и ова претпоставка угрожава физичку безбедност учесника протеста и
служи маргинализацији и дискриминацији целе популације.
Желели бисмо се подсетити на трaгедију јула ове
године, када је Н.М. брутално убијена, и на гомилу погрдних коментара којима се
овакав злочин подржава. Њен смртни случај, као и случај дванaестогодишњег
дечака, А.Ј. из 2011. године, који је извршио самоубиство као последицу
вршњачког насиља заснованог на претпоставци о његовој хомосексуалној
оријентацији, сведоче о резултатима говора мржње усмереног према онима које смо
обележили као есенцијално "другачији". Важно је напоменути да наша
национална или верска припадност, пол, боја коже, сексуална оријентација или
било која друга различитост не дефинишу нашу вредност и свака особа заслужује
заштиту и поштовање свог идентитета, који је законом заштићен.
Даље, у прогласу се наводи да је главни мотив
учесника протеста, кога је аутор саопштења назвао: “дотични господин“ само да
се на било који начин домогне радног места. Међутим, “дотични господин“ јесте
добио позив из кабинета локалних власти пре избора 2020. године. “Дотични
господин“ је одбио тај позив и унутар групе грађана нанео највећи пораз
локалним властима на изборима 2020. године. Више о овоме можете прочитати на
блогу: “Самосвестан“ у чланку: “Како смо победили Драгана Марковића Палму на
локалним изборима 2020. године?“. Исто тако, “дотични господин“ је добио и позив
из Кабинета председника републике Србије да подржи СНС на општим изборима 2022.
године, уз образложење да је свим срцем уз грађанску опозицију. “Дотични
господин“ није могао да прихвати такве понуде јер би укаљао своју част, морално
урушио чин спаљивања властите дипломе, осрамотио своју породицу, издао своја
политичка уверења, изневерио грађане Србије и допринео урушавању сопствене
земље.
Верујемо да посао опозиције јесте да износи
опозиционо мишљење, критикује власт, указује на неправилности и нерегуларности
система и узбуни јавност, ако је то потребно. Зато не можемо да прихватимо покушај
дисквалификације једног од учесника због промена странака/групе грађана. Ускладу
са тим, када група грађана одмах после избора одлучи да сарађује и буде
“конструктивна опозиција“ власти, чији је љут противник била за време избора,
зар није моралан чин одмах напустити такву политичку опцију?
Даље, уколико је неко присталица демократских,
грађанских и прогресивних вредности, зар није дозвољено да се таква особа
удружи са политичким истомишљеницима? Међутим, градски одбор једне такве групе
истомишњеника прекинуо је да износи опозиционо мишљење, да критикује и указује
на неправилности и нерегуларности локалне власти позивајући се на чувену реченицу
Иве Андрића: „У ћутању је сигурност“. Не слажемо се са тактиком ћутања, јер опозиција
постоји да би указивала на нерегуларности и неправилности система, узбунила
јавност, ако је то потребно и артикулисала незадовољство грађана. Ћутање никада
није избор и то најбоље одсликава песма Мартина Милера:
"Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.
Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.
Када су дошли по синдикалце,
ја се нисам побунио;
јер нисам био синдикалац.
Када су дошли по мене,
није преостао нико да се побуни."
Зар онда, сходно наведеним чињеницама
није нормално да свака страна крене својим путем, мирно, пристојно,
достојанствено, без јавног прозивања због супротног мишљења?
Даље, у реакцијама на грађански
протест: “Јагодина против насиља“ наводи се да је један учесник протеста
“самоиницијативно“ напустио град. Зашто је аутор саопштења осетио потребу да
нагласи да је одлазак био самоиницијативан, а не из неких, мање самоницијативних
разлога? Да ли можемо да претпоставимо да је “несамоиницијативно исељење“
опозиције вероватна опција у Јагодини и да било који опозиционар треба да буде
захвалан ако му се то није десило? Аутор саопштења би можда могао да појасни
шта је тачно мислио тиме, јер се у тренутној политичкој клими ово се чита као
застрашивање: „Ако имаш критике на то како власт управља градом, можеш да трпиш
последице или да се “самоиницијативно“ спакујеш и одеш“.
Врхунац мржње аутора саопшетења односио се на
Аиду Ћоровић. Аутор саопшетња је о Аиди Ћоровић изјавио низ неистина, лажи,
бесмислица и извргао полуинформације, позивајући се на таблоидне медије, за
које учесници грађанских протеста: „Јагодина против насиља“ и траже гашење због
ширења лажних вести. Зар није приородна
саосећајност за жртве рата? Зар није дозвољено указати на страхоте рате? Зар
Аида Ћоровић нема право да изрази тугу за погибију 1601. детета за време опседа
Сарајева? Зар Аида Ћоровић нема право да покаже свој очај за многу децу у
Сарајеву која су устрељана снајпером док су се играли у дворишту или на крову
зграде? Зашто је у Јагодини забрањено промовисати мир? Коме у Јагодини не
одговара мир? Ко жели још једном да профитира од рата? Ко је у Јагодини посадио
семе паравојних формација?
Зашто се у Србији погибије нашег народа за време
рата у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији деведесетих година
и за време бомбардовања Србије 1999. године не обележава на такав начин да
укаже колико је важан мир? Зашто Србија нема свој пут мира? Медији у нашој
земљи извештавају углавном на такав начин да увек између редова могу прочитати
поруку: „Нисмо заборавили шта сте нам урадили. Осветићемо Вам се!“. И тако у
бескрајном ланцу мржње путем самоуништења.
Самоуништење најбоље видимо у
статистичким подацима. Територије Војводине, Београда и Централне Србије су
1991. године имале 7.836.728 становника. Исте територије су 2002. године имале
7.498.001 становника. То значи да смо за деценију изгубили 338.727 становника.
На попису становништва 2011. године пописано је 7.186.862 становника, те
311.139 становника мање него на попису 2002. године. Даље, на попису 2022.
године пописано је 6.647.003 становника, што значи да смо за ову деценију
изгубили 539.859 становника. За последње три деценије изгубили смо 1.189.725
становника.
Ова статистика нам показује да је неопходно да
преиспитомо наше вредности и кога узимамо за хероја. Морамо се ресетовати и
кренути путем мира, сарадње са суседима, путем образовања, усвајања нових знања
и вештина, путем примене иновативних технологија, путем развоја. То је начин да
репродуктивно становништво задржимо у нашој држави, уколико желимо да
опстанемо.
Због свега наведеног, од виталног је значаја
мобилизација програђанских, продемократских и прогресивних грађана у циљу
остваривања задатака на очувању нашег друштва. Пет минута до дванаест прошло је
пре више од 30 година и од тада гледамо страшну аутодеструкцију једног друштва.
Закључујем да се морамо пробудити и дати
допринос у складу са својим способностима и могућностима.
Лазар Максимовић,
Грађански активиста
Коментари
Постави коментар