Mi nismo ovde zbog Vas!?

     Zamislite kada bi postojao pravilnik usvojen od strane ministarstva koji propisuje: “Posao hirurga može obavljati svako lice koje je završilo osnovne studije na visokoobrazovnoj ustanovi u trajanju od četiri godine”. Ovo se dalje nastavlja praksom u kojoj posao hirurga uvek dobijaju lica čija profesionalna zanimanja nikada nisu vezana za medicinu. Koliko bi bilo uspešno izvedenih operacija u ovakvoj stvarnosti?

    Iako ovako nešto izgleda nezamislivo, u Republici Srbiji postoji profesija koja je devastirana na ovaj način. Polovina proizvoda ove delatnosti jeste škart. Nema veze, to ide na teret poreskih obveznika. Zasigurno ne bi ni bilo toliko strašno rasipanje novca poreskih obveznika, da ova delatnost ne proizvodi budućnost, ne samo naše države, već i planete u globalu. Još je strašnije kada dodamo da ova nekvalifikovana lica rade sa mladima u periodu adolescencije. Adolescencija, buran period sa nestručnim ponašanjem odgovornih lica jeste zasecanje krila mladim osobama, koja bi uz pravo pedagoško savetovanje mogla da izmene našu mračnu stvarnost.

    Zasigurno, većina od nas pretpostavlja o kojoj profesiji se radi. Jako ste blizu! Međutim, verujem da većina ne zna za postojanje ove profesije. Radi se o profesiji Vaspitača u domovima učenika. Zasigurno se čuli za neki tip ustanove u kojoj rade domski vaspitači: npr. za Dom učenika srednjih škola Jagodina, Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika Rekovac itd. Posao domskih vaspitača jeste da razvija ličnost učenika, poduči učenike kako da uče i organizuje slobodno vreme učenika. Slobodno vreme se pokazalo kao krucijalno u razvoju ličnosti učenika. Međutim, naša država je Pravilnikom o vrsti obrazovanja vaspitača i stručnih saradnika i uslovima i kriterijumima za izbor stručnog saradnika – asistenta u domu učenika iz jula 2014 godine i Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika iz opšteobrazovnih predmeta, stručnih saradnika i vaspitača u stručnim školama iz avgusta 2015 godine, kao i njihovim dopunama i izmenama u prethodnim godinama, odlučila da je Inženjer obrade drveta stručniji za razvoj ličnosti od domskih vaspitača.

    Zasiguran sam da većina Inženjera obrade drveta i ne zna šta je ličnost, kao i većina lica koja obavlja posao vaspitača u domovima učenika, ali mišljenje komisije koja je usvojila ove pravilnike, po kome je zapšljavanje profesora narodne odbrane i raznih drugih profesija, koje više nepostoje jeste značajnije od interesa učenika.

    Nadamo se da će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prepoznati profesiju domskih vaspitača kao važnu za sticanje funkcionalne pismenosti u zemlji, u kojoj je više od polovine stanovnika funkcionalno nepismeno. Trebamo podsetiti da živimo u tehnološkom dobu u kome roboti i automatizacija proizvodnje potiskuju ljude iz proizvodnje. Zato su nam potrebna lica koja imaju velike analitičke sposobnosti, sposobnost za razumevanje složenih procesa i pojava i sposobnost da iz postojećih znanja stvaraju nova znanja. Nažalost, PISA testiranje pokazuje ne samo da smo funkcionalno nepismeni, već da naš obrazovni sistem stvara mnogo manje lica sa ovakvim sposobnostima, nego npr. zemlje severne Evrope. Rezultat takvog obrazovanja, kakvog danas imamo je visoka nezaposlenost, tehnološko zaostajanje u svetu i nekonkuretnost ekonomije ili lakše za razumevanje beda i siromaštvo.

    Nadamo se da smo pomogli u razumevanju značaja postojanja profesije domskih vaspitača, profesiju za koju smatramo, da bih mogla popuniti nedostatke u obrazovnom sistemu. Prepoznavanje profesije domskih vaspitača na pravi način ne rešava sve probleme srpskog obrazovanja, ali je jedan korak ka tome.